prozodija

prozodija (grč.). 1. Pomoćna disciplina ant. metrike koja je proučavala akcenatske odnose i kvantitetu slogova u stihu; od humanizma znači skup pravila o duljini i kratkoći slogova. 2. lingv razdio fonologije koji proučava one glasovne činjenice što se ne mogu obuhvatiti raščlambom na foneme (i njihova razlikovna obilježja) ili drugom artikulacijom; p. proučava kvantitetu, akcent, tonove i intonaciju.