supin

supin (lat.), lingv u lat. jeziku, glagolska imenica (četvrte deklinacije) uz glagole kretanja (u dva padeža: u akuzativu aktivno značenje, a u ablativu pasivno) koja u nekim konstrukcijama ima ulogu infinitiva; obično izražava svrhu glagolske radnje ili služi pobližem određenju nekoga pridjeva. U hrv. jeziku ima ga u kajkavskom (supin: ide spat – infinitiv: neče spati).