poluvokal

poluvokal. 1. U ant. gramatici, naziv za suglasnike koji se mogu izgovarati sami za sebe (r, l, m, n, s); suprotni su im »nijemi« suglasnici. 2. (polukonsonant) glas koji je zbog relativne otvorenosti kanala pri artikulaciji blizak vokalima, a zbog šuma konsonantima; artikulacijsko-akustički bliži je samoglasnicima, ali funkcionalno suglasnicima jer nije slogotvoran.